Многи људи данас осећају да живе да би радили, уместо да раде како би живели. Савремени начин живота често ставља каријеру и професионална достигнућа у први план, док приватни живот, односи и личне потребе остају у другом плану. Међутим, управо баланс између посла и слободног времена је оно што чини живот квалитетнијим, а особу задовољнијом и испуњенијом.
Односи са породицом, пријатељима и самим собом захтевају време и пажњу. Када смо стално заузети послом, често пропуштамо важне тренутке – први корак детета, вечеру са партнером, разговор са родитељима, или чак време за сопствену рефлексију. Без ових тренутака, живот постаје механички, а унутрашње испуњење нестаје.
Редовно одвајање времена за ближње гради јаче и стабилније односе. Емоционална повезаност не настаје случајно – она се гради кроз заједничке активности, искрене разговоре и подршку. Људи који негују блиске односе показују већи степен животног задовољства, мање се осећају усамљено и имају боље ментално здравље.